Сваки научни извор мора имати стабилан идентитет, основу приступа, напомену о лиценци или поновној употреби и траг порекла. Извори који не дозвољавају намењену production употребу одбијају се или се задржавају само као референце уместо да се неприметно scrape-ују.
Идентитет записа и порекло
Сваки научни запис треба да буде следљив до source_id, station_id или другог стабилног идентитета извора, времена посматрања и информација о обради. Изведене вредности и ауторски индекси додатно чувају верзију алгоритма, hash параметара и тачне идентитете улазних записа како би трансформација могла да се аудира.
Права поновне употребе пре аутоматизације
Извор не постаје аутоматизована зависност само зато што је видљив у прегледачу. Production ingestion захтева основу приступа и услове поновне употребе компатибилне са намењеном GeoLira функцијом. Када права нису јасна, извор може остати библиографска или валидациона референца уместо да се неприметно scrape-ује.
Канонска историја и атрибуција видљива кориснику
Канонско складиште може задржати узастопне ревизије једног догађаја ради аудита. Прикази за кориснике бирају најновију прихваћену ревизију логичког догађаја, тако да се, на пример, поновљене USGS исправке не појављују као засебни земљотреси. Везе извора помажу корисницима да провере порекло, али институционални назив или DOI не замењују метаподатке о ажурности и квалитету конкретног записа. GeoLira не представља спољни материјал као сопствено мерење.